Čežnja za Kabom

web_admin 5. Oktobra 2017.
Čežnja za Kabom

 

Piše: Harun Novkinić

Čovjek koliko god se pravio tvrd, ipak nije. Čovjek je biće satkano od emocija, osjeti on i ljubav i sreću i tugu i bol i povezanost. Kad kažemo ljubav i povezanost, mnogi će odmah pomisliti na ljubav između dvoje ljudi i povezanost između njih. Međutim, postoji i druga vrsta ljubavi, a to je ona prema gradovima na ovoj planeti. Jeste li ikad negdje putovali, u neki drugi grad? I već pri prvom susretu sa znamenjima grada zaljubili se u ono što vaše oči gledaše u tom trenutku? Jeste li ikad gledali neke prizore na telefonu ili fotografijama koje prikazuju neke gradove? Jeste li vidjeli nešto što vas je vezalo za taj grad? Što vas je natjeralo da ga zavolite?I usadilo vam u duše čežnju za posjetom tom mjestu? Ja jesam.

  

Od malehna pa sve do danas stalno se srećem sa fotografijama Medine i Mekke, Poslanikove džamije i zelene revde, Mesdžidu-l-harama i crnog kamena…

Sjećam se jednog bajrama kad sam imao nekih pet godina…

Ušao sam u kuću pun nekog prazničnog elana. U sobi su sjedili  gosti, poselamio sam ih i sjeo na sećiju preko puta njih. Bila je upaljena televizija, prikazivani su kadrovi iz harema Kabe. Po prvi put u životu su istinski privukli moju pažnju. Gledao sam tako u ekran, a oko srca sam osjetio neku neopisivu radost i toplinu. Odranije sam znao šta je to tamo na televiziji i znao sam da su Mekka i Medina svete za islam, ali mom mozgu još nije bilo jasno zašto. Navečer, poslije akšama, skupio sam se na sećiji pored babe koji je u tom trenutku pio kahvu,te sam mu rekao:”Babo, pričaj mi o Kabi, o Mekki i Medini. Zašto su one nama važne i šta su danas radili oni ljudi što smo ih gledali na televiziji?“ Babo me pogleda i blago se nasmija, te započe svoju priču.

“U Mekki je, sine, još Ibrahim, a.s., Kabu izgradio, uz pomoć svog sina Ismaila. U Mekki je rođen i odrastao, i objavu, Kur'an, primati počeo poslanik Muhammed, s.a.v.s. On je tu 13 godina primao Kur'an i širio islam sve dok nije iselio kako bi se spasio od mušrika. Mekka je, sine, kolijevka islama, zato nam je sveta. Poslanik je morao iseliti iz Mekke u Medinu, te je u Medini podigao džamiju, koju nazivamo Poslanikova džamija. Iz Medine je širio islam po cijelom arapskom svijetu.U Medini su se desili skoro svi oni događaji koji su učvrstili islam…                           A ono što su oni ljudi danas radili bio je jedan od obreda hadža,a hadž je peti stub islama. Obaveza svakog muslimana koji je u mogućnosti je da ode i posjeti Mekku,”završi babo.

Ja sam ga gledao s radošću i uzbuđenjem koje je njegova priča u meni probudila.Tad me pozva u kuhinju i nasu mi vode iz neke flaše, te mi reče da prvo idem uzeti abdest, poslušao sam ga i otišao. Kad sam se vratio, majka mi pruži čašu i reče:”Harune, u ovoj čaši je Zemzem voda.To je voda koja kod Kabe izvire, pa prouči Bismillu,uputi dovu Uzvišenom i popij.”Poslušao sam mamu i uradio sve što je rekla. Kad sam uzeo prvi gutljaj Zemzema, osjetio sam u ustima neopisivu slast, činilo se da je  taj jedan gutljaj ugasio svu moju žeđ i da više nikada neću biti žedan. Od tada pa sve do danas Kaba i Mekka, Poslanikova džamija i revda često zaokupljaju moje misli. Neizostavno je bilo dok sam bio mlađi kad god se iz moje čaršije na njihovo putovanje ispraćaju hadžije, pitam babu:”Babo, kad ćeš ti mene odvesti na hadž?” na šta bi babo odgovorio samo:”Inšallah, sine, vodit ću te kad dođe vrijeme” i duboko udahnu.

    To vam je ta ljubav i povezanost sa gradovima i ta čežnja koja se usadi u naša srca. Iako imam tek 17 godina i želim kao svaki normalan mladić tih godina, moje srce žudi za posjetom Poslanikovom kaburu, moje usne žude da poselame Poslanika,umirem od želje da tavafim oko Kabe i poljubim crni kamen. Često zamišljam i nadam se da ću i ja stajati na Uhudu na kojem je dušu za islam ispustio lav islama Hamza. Na hadž odlazi onaj koga Allah te godine pozove, te dovim i nadam se da će moja pozivnica uskoro stići i da će me Allah počastiti da koračam mjestima kojim je koračao naš Poslanik, Ebu Bekr, Omer, Alija i ostali plemeniti ashabi. Nadam se da ću uskoro i ja dobiti onaj hadžijski kofer i sjesti u avion koji leti za Medinu…                                                                     

Živim za dan kad ću uz svoje roditelje, rodbinu, prijatelje i komšije obradovati hedijom i flašicom Zemzema kojom su ljudi dosad znali obradovati mene. Ali zato moram još doviti i čekati.

Inšallah, čekanju neće dugo trebati…